Polen
Pored nektara, polen je najvažnija pčelinja hrana bez koje one ne mogu da odgoje leglo, izlučuju vosak i mleč, odnosno ne mogu da obavljaju svoje životne funkcije. Pčele donose cvetni prah najviše u proleće, radi ishrane legla odnosno razmnožavanja društva i njegovog pripremanja za koričtenje glavne paše. Otuda je važnost ranocvetnih, proletnjih biljaka, tzv „polenarica“ kojih je na našem podneblju 70%, letnjih 20% i jesenjih 10% Dakle, polen je proizvod biljaka cvetnica, koji pčele sakupljaju sa procvetalih biljaka, obrađuju sopstvenim izlučevinama i skladište u voštane ćelije kao nezamenljivu hranu. Za pčelinje društvo polen predstavlja bogat izvor biološki aktivnih materija za rast i razvoj pčela ali i kao biogeni stimulator za razvoj žlezda. Veličina polenovih zrnaca varira od 0,008 mm (Ficus elastica) do veoma krupnih kod npr tikve do 0,2 mm. U našem podneblju jaku pašu daju voćne vrste (leska, dren, koštičave, jabučaste i jagodaste vrste), zatim bagrem, lipa, suncokret, kesten, šumske i livadske vrste (Jašmak, 1980.). Jedan cvet jabuke npr ima 100 000 zrnaca polena, jedna resa graba 1,2 miliona, jedna resa leske 4 miliona, breze 6 a metlica kukuruza 50 miliona. Mnogo polena daju: leska, jova, topola, vrba, maslačak, hrast, brest, četinari (posebno jela).
U zavisnosti od toga da li je sakupljen sa jedne ili više biljaka polen je momo- ili poliflorni. Botaničko poreklo se određuje polenogramom. Pčela, kada sleti, pipcima i ustima otvori prašnike, svoje korpice puni prahom, oko 0,008- 0,015g, vraća se u košnicu i prah stavlja u voštane ćelije (saće). Polenov prah se meša sa sekretom pljuvačnih žlezda prave se tzv polenove loptice koje se kao takve unose u košnicu. Druge pčele nastavljaju dalju transformaciju polena. Kada su ćelije saća napunjene sa polenom sa 2/3 zapremine, pčele ga zalivaju medom i zatvaraju voskom. U takvom polenu dolazi do mnogih biohemijskih reakcija (mlečno- kiselinska fermentacija) a finalni proizvod se zove „perga“- pčelinji hleb.
Načini oduzimanja polena zasnivaju se na činjenici da pčela sakupljačica na putu ka gnezdu mora proći kroz rešetku koja im, pri prolasku, skida polen. Rešetka ima male otvore (4,9 +/- 0,1 mm) i zbog toga se deo polena odvaja i pada u kotaricu (kutijicu) kroz rešetku koja ga odozgo pokriva.
Postoji paradoks u vezi sa alergijom kada je polen u pitanju. Polen iz vazduha (vetrom nošen) kod nekih ljudi izaziva alergijsku reakciju a sa druge strane, polen koji su sakupile pčele služi za jačanje imuniteta kod osoba sklonih polenskoj alergiji. Kako bi se ublažili neugodni efekti alergijske reakcije takve osobe bi trebalo da počnu sa minimalnim količinama polena, povećavajući je.
Prema Pravilniku član 31. (Službeni list SCG broj 45/2003), polenov prah koji se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:
– da sadrži minimum 92% suve materije
– da prohlađen sadrži najmanje 60% suve materije suve materije i može se koristiti samo za pripremu preparata na bazi polena
– da ima svojstven ukus
– da nije sušen na temperaturi višoj od 40*C
– da ne sadrži insekte, delove insekata, legla, izmeta ni razne štetočine
– da nije užegao
Nutritivni sastav polena: Provitamin A, V kompleks: V1, V2, V3, V6, V11, V12, pantotenska kiselina; Holinindozitol, vitamin C, vitamin D,vitamin E, vitamin K, rutin, K, P, Na, S, Ca, Cl, Mg, Fe, Ma, Cu, I, Zn, Al, Mo, B, Ti. Enzimi: Amilaza, Dijastaza, Saharaza, Pektaza, Fosfataza, Katalaza, Disforaza, Kozimaza, sistem citohrom oksidaza LDH Sukcindehidrogenaza24- Oksidoreduktaze21-Transferaze11-Liaze5-Izomeraze. Aminokiseline: Pepsin, Tripsin, Izoleucin, Leucin, Lizin, Fenilanilin, Treonin, Triptofan, Valin, Histidin, Arginin, Cistin, Tirozin, Alanin, Aspartamska kiselina, Glutaminska kiselina , Hidroksiprolin, Prolin, Serin. Ostalo: nukleinske kiseline, flavonoidi, fenolna kiselina, terpeni, nukleozidi, oksini, fruktoza, glukoza, kinini, verin, guanin, ksantin, nuklein-amini, lecitin, ksantofili, kvarcetin, zeaksantin, likopen, heksadekanalfa aminobuterna kiselina, mono-, di- i trigliceridi, pentozani.
Svež polenov prah skladišti se zamrznut u zamrzivaču na -18*S sa rokom trajanja do jedne godine. Jednom odmrznuti polenov prah ne sme se ponovo zamrzavati.Sveži polen se može umešati u med i konzervisati tako da rok trajanja iznosi do dve godine od datuma oduzimanja polena. Osušeni polenov prah skladišti se u nepropusno zatvorenim sudovima u tamnom, suvom i hladnom prostoru, na temperaturi od oko 14*C do tri meseca. Kod dužeg skladištenja od tri meseca (do godinu dana) mora se čuvati u frižideru na temperaturi od 2*C do 7*C, ili uzamrzivaču. Polenov prah ne sme biti užegao.