Med

Gusta, aromatična, slatka tečnost dobijena iz cvetnog nektara ili iz sekreta slatkog soka (sa živih delova biljaka) ili izlučevina biljnih vaši. Karakterističnog je mirisa i ukusa, svetlo žute do tamno mrke boje.

Kako se definiše kvalitet meda utvrđeno je Pravilnikom o kvalitetu iz 2003. godine.

Sastoji se od prostih šećera: glukoze i fruktoze i složenih: saharoze, maltoze, melicitoze, dekstrina,.., belančevina, amino kiselina, enzima, organskih kiselina, mineralnih materija, polenovih zrnaca, tragova plesni, algi i kvasaca. Boja varira od bezbojne do tamno-smeđe, a konzistencija može biti tečna, viskozna ili kristalisana.

Prilikom donošenja nektara do košnice, pčele u mednim voljkama obogaćuju nektar enzimima, razlažući skrob do glukoze, inverziju glukoze u fruktozu i razlaganje saharoze do glukoze i fruktoze. Ovim se povećava sadržaj enzima poznat kao dijastaza, a sadržaj vode, saharoze i aktivnost dijastaze uzimaju se kao parametri kojima se definiše kvalitet i prirodnost meda. Smanjivanjem sadržaja vode uvećava se sadržaj fitoncida i antitela koje luči pčela. Med se definiše kao nektar koji su konzervisale pčele kseroanabiozom-sušenjem i hemoanabiozom-primena fitoncida i koji skladište/čuvaju) Donose ga u košnicu, predaju drugim pčelama koje ga smeštaju u ćelije saća. Nektar se oslobađa viška vode (vode je od 50- 80%) a saharoza (dejstvom enzima invertaze) razlaže na grožđani šećer (glukozu) i voćni šećer (fruktozu). Noseći ga od cveta do košnice vrši se dehidracija koja se nastavlja prenošenjem iz jedne u drugu ćeliju saća uz intenzivno mahanje krilima (pčela se ponaša kao ventilator). Nakon što ga prerade i obogate, pokrivaju ga belim, voštanim poklopcima (ćelije saća u kojima se on nalazi). Na taj način je konzervisan.

U savremenim košnicama, med je smešten u okvirima sa voštanim ćelijama saća. Oni se vade kada su ćelije saća najvećim delom poklopljene (znak da je med zreo i spreman za vrcanje). U njima ne treba da ima pčelinjeg legla (larvi i poklopljenih legla).

Pre vrcanja, skidaju se medeni poklopci sa ćelija saća (na okviru). Okviri se prenose u centrifugu gde se pod uticajem centrifugalne sile istresa iz ćelija.

Član 18 pravilnika, med koji se stavlja u promet, mora da ispunjava sledeće zahteve:

1.najmanje 65% redukujućih šećera, za medljikovac 60%

2. do 5% saharoze a za bagremov i vrijeskov med i medljikovac 10%.

3. ne više od 20% vode a za vrijeskov i med od deteline do 23%

4. mešani med 0,5% mineralnih materija, cvetni 1% i medljikovac 1,2%.

5. ukupna kiselost 40M MOL M.K. na 1000g.

6. do 0,1% materija nerastvorljivih u vodi.

7. dijastaza nije niža od 8

8. HMF (hidroksimetilfurfurol) do 40 mg/kg

9. pri topljenju meda temperatura ne sme biti viša od 500C

10. da je sazreo u košnici

11. da ima ukus i aromu svojstvenu medu.

12. proces vrelja, stanje vrenja ili prevreo

13. da nema stran ukus i aromu.

14.da nije dodavan šećer (saharoza) ili drugi proizvodi slični medu

15. da nije dobijen hranjenjem pčela šećerom niti pomešan sa medom koji je dobijen na taj način.

16. da ne potiče iz saća u kome je leglo.

17. da nije zagađen stranim organskim i mineralnim materijama, insektima ili njihovim delovima, leglom, izmetom, plesnima i dr.

18. da nije bojen bilo kakvom bojom

19. bez konzervansa i aroma

20. da kiselost nije veštački smanjena.

Med je higroskopan i potrebno ga je čuvati na suvom i prohladnom mestu. Med sa do 20% vode, pri temperaturi od 10 st. celzijusa i vlažnosti do 60% može da zadrži svoja svojstva više godina u staklenoj, hermetički zatvorenoj posudi. Gust je i viskozan ako je zreo, sa manje od 20% vode. Što je sadržaj vode manji, med je gušći. kad je sadržaj vode preko 21% med je nezreo.Med treba vrcati sa ramova na kojima su pčele poklopile voštanim poklopčićima do 2/3 površine.Med ne treba zagrevati preko 40 stepeni jer se tako uništavaju aktivne komponente (na 45 stepeni, uništi se enzim invertaza). Na temperaturi od –35*C med mrzne pri čemu se zapremina smanjuje za 10% a pri povećanju temp. preko 35*C, zapremina se poveća za 5% Vrednost rN je 4,5-6, specifična težina je 1,38-1,45g/cm3, a energetska vrednost 1 kg meda sadrži od 3150-3350 cal.