Matična mleč
Matični mleč je čuvar dobrog zdravlja a naziva se “kraljevska supstanca“ jer je retka i skupocena i smatra se idealnom hranom koja sadrži sve što je potrebno za rast, razvoj i normalno funkcionisanje organizma. Nauka ne poznaje oko 3% ove guste, neprozirne, beličaste supstance koja je oštrog, kiselo- slatkog ukusa. To je proizvod kojim pčele hrane maticu i mlade larve pčela radilica. Stvara se u mlečnoj žlezdi pčela radilica a proizvode je samo mlade radilice starost 6 do 12 dana. Mleč koja se daje larvama, prvog i drugog dana, sivkasto bele je boje. Kasnije, kada joj pčele počinju dodavati i malo polena, požuti.
Prema Adriju, mleč u svežem stanju sadrži: 68,07% vode, 5,61% masti, ugljenih hidrata 8,94%, belančevina 11,15% i mineralnih materija 0,81% U mleču se nalaze sledeći vitamini: B1, B2, B6, B12, pantotenska kiselina, biotin, inozitol, niacin i acetilholin. Matični mleč ima kiselu reakciju rN 3,5 – 4,5. Ima antibakterijska svojstva jer uništava mnoge patogene bakterije. Uslovi za proizvodnju mleči su najpovoljniji u vreme rojenja ili doba glavne paše.
Za spremanje mlača najbolje su tamne flašice od neutralnog stakla koje se mogu dobro zatvoriti. Puna flašica se zatvara gumenim zatvaračem i vrh potapa rastopljenim voskom. Čuvanje zahteva posebnu temperaturu, vlažnost i izuzetnu higijenu tj stroge uslove proizvodnje i čuvanja. . Matični mleč je osetljiv na spoljne faktore te mu škodi toplota, svetlost, vlaga, vazduh i uticaj hemijskih faktora. Na toploti gubi vlagu a svetlost pospešuje redukciju kiseonika i deluje kao katalizator hemijskih reakcija. Na povećanoj vlagi mleč plesnivi. Vazduh je najštetniji jer njegovim dejstvom dolazi do oksidacije i propadanja vitamina. Matični mleč, u proizvodnji i prometu, treba da zadovoljava sledeće uslove: sadržaj vode ne sme biti veći od 70%, odnosno treba da ima 30% suve materije. Treba da sadrži najmanje 11% proteina.
Matični mleč je sekret mlečnih žlezda pčela dadilja(pčele do 14 dana starosti) kojim one hrane larve pčela radilica i trutova. izgledom je gusta, kašasta masa (nalik kremu), specifičnog mirisa i nakiselog ukusa. U ustima pomalo pecka i izaziva slab osećaj ljutine. Stajanjem menja boju iz melečno bele u prljavo žutu ili crvrnkasto mrku. Sastoji se od vode (66,5%), direktno resorbujućih šećera (12,4%), belančevina (12,34%), masti (5,46%), mineralnih materija (0,82%) i neindentifikovanih supstanci (2,84%).
Od vitamina, tu su: tiamin, riboflavin, piridoksin, niacin, folna kiselina, S vitamin, pantotenska kiselina, biotin, inozitol i E vitamin.
Mikroelementi: gvožđe, mangan, kobalt, zlato, hrom, bizmut, nukal, silicijum.
Hormonalne materije koje sadrži mleč utiču na proces revitalizacije i okrepljenja. Postoje različite masne kiseline, među kojima i decenska koja ima antikancerogena svojstva.